Завршено овогодишње издање манифестације „Његошеви дани“

Богатим програмом завршено је овогодишње издање манифестације „Његошеви дани“, у организацији Културно уметничког друштва „Дурмитор“. Последњег дана публици су се представили гуслари, песници, свештеник Бошко Маринков, вокални солисти и Хор ,,Виле“ КУД ,,Дурмитор“. Подсећања ради, овогодишњи „Његошеви дани“ почели су 13. Фестивалом традиционалне изворне песме, гусала и свирке на архаичним инструментима.

Председник Културно уметничког друштва „Дурмитор“ Милован Вуковић рекао је да је задовољан како је протекла овогодишња манифестација, те да ће се и у будућности трудити да она остане на високом нивоу и са великим бројем учесника из Србије и региона:

„Прве вечери одржан је Фестивал традиционалне изворне песме, гусала и свирке на архаичним инструментима у оквиру ког су наступиле изворне певачке групе из Севојна, Бача, Сивца и Војке, као и наша певачка група и млади гуслар из Новог Сада и могу да кажем да је заиста било предивно. Традиционално смо све припремили у славу Његоша и све смо увезали у нарацију програма, тако да се везују Његош и његове свеколике поруке. Такође, незаобилазне теме наше манифестације су Косово и Метохија, традиција и култура. Подсећам јавност да је наша етно група „Пивско око“ наступала на фестивалу „Змај прелеће с мора на Дунав“ који је одржан у Колашину и веома се лепо представила публици са песмама из Црне Горе и Србије. Што се будућих наступа тиче, планирамо 21. децембра да организујемо Фестивал хорова „Радост певања“, пети по реду, где ће, поред наша два хора, наступити још четири или пет хорова из наше земље. Такође, планирамо да снимимо пети ЦД изворних песама пре Нове године а након крсне славе планирамо да организујемо једну радионицу на тему чувања традиције а потом иде наш традиционални програм поводом 8. марта“.

Академик проф др Јован Делић беседио је на тему „Његош и савременост“. Говорећи о тој теми истакао је да лик и дело знаменитог владике није само савремено, већ је и свевремено, имајући у виду чињеницу да је управо Његош узоран пример српског културно – историјског постојања:

„Његош је заправо у савремености добио једно научно и књижевно уобличење које ми данас имамо и за које знамо. Да би се ова тема исцрпела, потребно је вероватно десетак књига тако да је немогуће за једно вече о томе говорити. Ја сам одабрао неку другу причу, то јест причу која ће бити о Његошу и Иви Андрићу, и то заправо један аспект приче који се тиче односа према Европи. Његош је у савременом добу доживљавао разне интерпретације, почевши од митоманије па до оптужби да је геноцидни песник и сличне глупости. Ипак, на крају, нема никакве сумње да је Његош био и остао један од најинспиративнијих људи за наше песнике“.