Održana promocija kalendara ,,Zadužbina 2025“

Zadužbina Bore Latinovića, Matica rusinska, Kulturni centar Kula i Srpsko japansko društvo ,,Beograd – Tokio“ priredili su promociju kalendara ,,Zadužina 2025“. Promocija je održana u maloj sali Kulturnog centra u Kuli, a domaćin iste bio je narodni guslar Pero Vujović. Takođe, gost programa bio je japanolog iz Beograda, Dragan Milenković koji je ovom prilikom poklonio 40 knjiga Zadužbini Bore Latinovića. Na početku programa prisutne je zdravicom pozdravio Boško Miljanić. U kalendaru „Zadužbina 2025“ zastupljena su dela pesnika: Jelene Zarubice, Živojina Kuljančića, Đure Papuge, Milijana Despotovića, Sekule Šarića, Marije Kovač Doroški, Boška R. Marinkova, Slavka Pap Petranjova, Snežane Radojević, Ljiljane Kirde, Mande Matanović, Branislava Svrkote i Slađane Juhas, kao i slikara: Ljubinke Leđenac, Milana Šuše Bjelinskog, Dragana Jarića, Margite Firstner, Janka Bikija, Andrije Šaranovića, Vlade Njaradija, Slavka Pap Petranjova, Zorana Ćirovića, Dušice Lončar Spasojević, Stanije Vuković Ćane i Elene Svrkote. Ovaj projekat podržan je od strane Opštine Kula. Dragan Milenković, japanolog iz Beograda, jedan od osnivača Društva prijateljstva Jugoslavija-Japan i nekadašnji stalni dopisnik Tanjuga iz Tokija istakao je da se sa domaćinom ove manifestacije, Borom Latinovićem, poznaje duži niz decenija te da se vrlo rado odazvao njegovom pozivu. Milenković je takođe rekao da on ceo život piše i govori o Japanu, te da je veoma važno da se čuva svest o kulturi i istoriji Japana, a tu je uloga Latinovića neizbežna i dragocena:

„Zahvaljujem se, pre svega, Bori Latinoviću na pozivu. Nas dvojica se poznajemo sada duži niz decenija i njegova uloga u očuvanje japanske kulture i tradicije na ovim prostorima je nemerljiva. Osnivač sam Srpsko-japanskog društva i prva generacija ikada koja je učila japanski jezik u tadašnjoj Jugoslaviji. Takođe, studirao sam na univerzitetu Vaseda u Japanu a kasnije sam bio i stalni dopisnik Tanjuga iz Tokija. Celog života pišem i govorim o Japanu a sa Borom Latinovićem sam sarađivao na polju haikua, koji je osnov japanske kulture. Ovoga puta smo se sastali u Kuli i potpisali smo sporazum o saradnji koji predviđa saradnju beogradskog Srpsko-japanskog društva i Zadužbine Bore Latinovića. Ideja nam je da ovde bude osnovan jedan kutak ljubitelja japanske kulture i čitalaca japanske kulture i taj kutak bi bio svojevrsni centar očuvanja kulture i tradicije Japana koji bi ujedno i proširio na neki način granice Kule“.